Завичајни Музеј Параћин Вас позива на још један фестивал археолошког филма, који ће бити одржан у периоду од 27. до 29. 08. у галеријском простору на спрату Музеја. На фестивалу ће бити приказан избор филмова са 19. међународне смотре археолошког филма у Народном Музеју у Београду.

Добродошли

Програм фестивала:

27. 8. 2018. Први дан:

1. Сензационално откриће у Бразилу. Први Американци
Sensationsfund in Brasilien. Die ersten Amerikaner
Режија: Peter Prestel, Gisela Graichen
Немачка 2016.
Трајање 43’

Најновија археолошка открића у Бразилу. Публика ће путем овог филма отпутовати у јужну Америку и сазнати о материјалним остацима до којих су дошли археолози а који се односе на прве људе који су живели на овом подручју.

2. Од Египта из доба фараона до Африке данас
Dall’Egitto faraonico all’Africa di oggi
Режија: Alfredo е Angelo Castiglioni
Италија 2016.
Трајање: 18’

Пре 3000 година на територији северне Африке развијала се староегипатска култура која је кроз своју моћ утицала на читав афрички континент. Филм представља кратак преглед колико археолошких трагова је остало од те древне културе данас на овој територији.

3. Metalla Tricornensia – Космај
Режија: Растко Шејић
Србија 2018.
Трајање 24′

Документари филм „Metalla Tricornensia“ води вас на Космај, негдашње подручје рударског басена Metalla Tricornensia, где је римско царство црпло руду сребра. Кроз тврђаву кохорте и над античким Demessusом. На место сусрета народа. У храм који је био и црква. У гробнице. На пустопоља испоштеног богатства. На рушевине свести о важности прошлости.

4. На трагу царске палате – Пројекат Глац
Режија: Слободан Максић
Србија 2017.
Трајање 25′

Филм прати српско-аустралијски тим стручњака и студената током прве кампање археолошких ископавања на локалитету Глац, код Сремске Митровице, 3км од некадашњег Сирмијума. На простору данашње Србије рођено је седамнаест римских царева. Тројица су на овом тлу подигли палате: Галерије у Ромулијани, Максимин Даја у Шаркамену и Kонстантин на Медијани. Да ли Глац крије још једну царску палату показаће предстојеће дугогодишње аустралијско-српско истраживање.

28. 8. 2018. Други дан:

1. Лав – човек
Die Restaurierung des Löwenmenschen
Режија: Uwe Krüger
Немачка 2013.
Трајање 27’

Јуни 2012. Еслинген. Завод за заштиту споменика.Последње поглавље чудесне археолошке приче из леденог доба. Нова рестаурација 40.000 г. старе фигурине Лав-човека. Археолог Kинд,шеф радова Бојтелшпахер,куратор Вербергер из Музеја у Улму,окупили су се око рестаоратора Никол Ебингер Рист. Ту је и рестауратор Уте Волф. Она је пре 80 г.уобличила Лав-човека.Недавно је нађено још комадића фигурине, зато ће је раставити и поново ће саставити њених сада 800 делова.

2. Лица Етрураца – канопске вазе из Толеа
Facce di Etrusco – I Vasi Canopi di Tolle
Режија: Alessandro Barelli
Италија 2017.
Трајање: 32’

Путовање кроз време води нас на археолошка ископавања некрополе Толе на територији Тоскане. Управо на овом локалитету пронађене су канопске посуде за које се верују да припадају Етрурској култури.

3. Трајан
Traianus
Режија: Livio Zerbini, Giovanni Ganino
Италија 2017.
Трајање: 26’

Марко Улпије Нерва Трајан (лат. Марцус Улпиус Нерва Траианус; рођен 53. године, ступио на престо 98. године, умро 117. године), био је римски цар, наследник Нервин и припадник Антонинске династије.
Трајан је био први и можда једини цар којега је усвојио претходни цар с којим није био ни у каквом сродству, било рођењем или брачним везама. Такође је био други у низу петорице добрих царева који су наслеђивали један другога путем усиновљења и током већег дела 2. века обезбедили царству унутрашњу хармонију и добру владу. Осим тога, Трајан је као Хиспанац био први цар рођен у некој провинцији. Уз све већи број провинцијалаца у сенату, уздизање једног од њих на царски престо било је практично неминовно.

4. Игра престола, српски витешки код
Режија: Смиљана Попов
Србија 2017.
Трајање 23′

Ова филмска прича води нас у време кад су обале Србије запљускивала три мора, а она била огромно царство. Звучи као почетак бајке, али биће ово права српска „Игра престола“ о најсјајнијем периоду српске државе у њеној историји, када се протезала од Дунава до Kоринтског залива, од Јадранског до Егејског и Јонског мора. Јунак ове епизоде је први српски цар – Душан Силни, једини средњовековни владар и једини Немањић, сахрањен у Београду.

29. 8. 2018. Трећи дан:

1. Нови осврт на Назарет: археологија и традиција
Rivisitare Nazareth: Archeologia e tradizione nel villaggio
abitato da Gesù
Режија: Alberto Castellani
Италија 2017.
Трајање: 50’

Археолошки налази су показали да је Назарет у 1. веку био ретко насељен. Пронађени су стари гробови, остаци зидова терасе и темељи од три торња. Амерички археолог Џејмс Стрејнџ је проценио да је Назарет током Исусовог раздобља бројао само негде између 480 до 2.000 становника, и приметио да га јеврејски извори не спомињу све до 3. века. И Џек Финеген је утврдио да је Назарет био снажан јеврејски град током Римског раздобља. Други пак сматрају да Назарет тада није ни постојао јер се не спомиње ни у Старом завету ни у Талмуду, и да ископине не показују присуство времена Асирије, Вавилоније или Римског царства.

2. Археолошки локалитет „Анине“ – Villa rustica
Режија: Александар Теодоровић
Србија 2017.
Трајање 16′

Најновија археолошка истраживања на локалитету “Анине“ код Ваљева откривају тајну из римског периода. Овде је постојала веома раскошна римска вила рустика – Villa rustica.

3. У потрази за античким Ел Дорадом
Режија: Смиљана Попов
Србија 2017.
Трајање 22′

Београд крије остатке изгубљеног и давно заборављеног града старог преко 2000 година. Тај антички град је ДЕМЕСУМ (DEMESUM) и налазио се у подножју планине Kосмај. У овом античком граду је чувени римски император Диоклецијан одржао сабор о рударству.