Истраживање стакларске традиције у Параћину и околини

Другу годину заредом у Параћину и околини се обављају истраживања нематеријалног културног наслеђа стакларске традиције у оквиру пројекта Истраживање и документовање стакларске традиције у Параћину и околини које финансира Министарство културе РС. Поред ових истраживања Завичајни музеј у Параћину се и у претходних десет година активније бавио овом темом кроз истраживања привреде у Параћину. Неколико година уназад започето је и реализовано више значајних пројеката и радионица на ову тему. Уједињене нације (УН) прогласиле су 2022. годину за годину стакла и у склопу прославе УН Међународне године стакла, кроз разне активности радило се на промоцији параћинског стакла. То је омогућило читавој заједници да се укључи активније у истраживања и рад установа културе. Један од примера живог наслеђа које се неговало у фабрици све до затварања погона, али је наставило да живи и у кућним радионицама јесте граверски занат. Кроз дугу историју Српске фабрике стакла, гравирање је као накнадна обрада стаклених предмета, увек имало своје посебно место, јер је повезано са ручним начином производње стакла. У Параћину готово да нема породице чији бар један члан фамилије није радио у Српској фабрици стакла. Стакларско наслеђе је једна од ствари које се подразумевају и доживљавају као интегрални део свакодневног живота у Параћину, а како је сам погон за производњу ручно дуваног стакла затворен 2013. године сведочанства бивших мајстора су била и веома емотивна. Истраживање стакларске традиције у Параћину и околини нам је показало да је ово можда био и последњи тренутак да се забележе сећања радника стаклодувача, јер због њихових година и непостојања услова за рад, данас није могуће забележити живо наслеђе стаклодувачког заната. Због свега наведеног било је изузетно важно да се сама техника и стил стаклодувања документују. Унутар заједнице потребно је додатно умрежавање и подизање свести као и рад на даљем очувању и промоцији уметничких заната у које спадају, према подели, гравирање и осликавање на стаклу, као и старих заната, у овом случају стаклодувачки занат. Занимљива је веза између заната и уметности. Испитаници су се углавном самоидентификовали као занатлије. Овим истраживањем за сада нису обухваћени дизајенери и уметници који су радили у Српској фабрици стакла, али се њихов посао ослањао на знања и вештине самих стаклодувача, гравера и декоратера. Данас, када говоримо о живом наслеђу, локални уметници би у сарадњи са културним и образовним установама могли да имају важну улогу у одрживости и заштити нематеријалног културног наслеђа у стакларству. Добар пример из праксе су и радионице које су се у склопу различитих пројеката одржавале у Завичајном музеју „Параћин“.

—
Tijana Pešić,
kustos / curator
Zavičajni muzej Paraćin / Homeland museum Paraćin