Četvrtak 07.02.2019. u 19h na spratu Zavičajnog muzeja Paraćin“

„BIBERČE“
minijaturne posude iz praistorijskih zbirki Zavičajnog muzeja Jagodina
Sonja Perić

Među keramičkim materijalom, na gotovo svim praistorijskim lokalitetima, od perioda mlađeg kamenog doba i početka upotrebe zemlje za izradu posuđa, pojavljuju se, u većoj ili manjoj meri, posude koje nemaju uobičajenu veličinu i često nisu prikladne za svakodnevnu upotrebu – minijaturne posude. Sve veća pažnja se posvećuje ovom segmentu materijalne kulture kao značajnom i zanimljivom pokazatelju života ljudi najstarijih ljudskih zajednica.

U minijaturne posude se opredeljuju, posude čija visana, sa izuizecima, ne prelazi 5-6 santimetara. Različite kulturne tradicije nose različite forme keramičkog posuđa, različit kvalitet fakture, sirovine od koje je ono pravljeno, različit sistem obrade površine i ukrašavanja, a minijaturne posude, u najvećem broju oponašaju forme posuda uobičajene veličine.
Posude malih dimenzija različitih oblika, kvaliteta izrade i fakture, nevešto ili svaršeno vešto oblikovane, uvek su pokretale pitanje njihove svrhe i namene. Najčešće su opredeljivane u kultne posuda, a u novije vreme se sve češće povezuju sa razdobljem detinjstva, dok se pojedini primerci opredeljuju u grupu posuda za svakodnevnu upotrebu. Svakako da se ne mogu sve minijaturne posude lako opredeliti u prvu, drugu ili trću grupu. Proučavanjem svakog pojedinačnog primerka, načina njegove obrade i mesta nalaza, arheološkog konteksta i analizom sadržaja unutar posuda, može se bliže odrediti njihova funkcija.
Za neke minijaturne posudama, nevešto rađene, rustičnog izgleda, asimetrične forme, loše fakture, ne retko napravlje od ostataka glina, često sa tragovima obrade i otiscima vrhova prstiju na površini, može se sa sigurnošću reći da su tvorevina dečjih ruku, kada igra glinom i oponašanje rada starijih ima funkciju učenja i pripreme za život, a ne samo igre. Postoje posude – igračke, koje su sama deca izrađivala, dok postoje i one koje su stariji pravili za decu.
S druge strane ima primeraka minijaturnih posuda koje su izrađene od fine fakture, tankih zidova, savršene forme, izuzetnog i složenog ornamenta, koje su bile delo veštih ruku praistorijskih grnčara. Nekad nam mesto nalaza može pomoći da definišemo da li su ove posude imale kultnu namenu, kao grobni prilog ili recipijent za ulja i druge supstance korišćene u ritualima ili postavljenim na kućnim oltarima, ili su služile za čuvanje dragocenih materija tadašnjem čoveku: začina, eteričnih ulja, boja ili semena.
Treću grupu čine zdele, šolje i druge posude malih dimenzija, koje su korišćene u svakodnevnoj upotrebi, kao posude za serviranje i konzumiranje hrane.
Zavirimo u svet minijatura kroz izložbu minijaturnih posuda iz perioda praistorije iz fonda Zavičajnog muzeja u Jagodini, sa lokaliteta u selima Belica, Bukovče, Tečić, iz perioda starijeg neolita, starčevačke kulture (6200-5200 g.pre n.e), Veliki Popović, Drenovac, Supska, Svojnovo, koji pripadaju mlađem neolitu, vinčanskoj kulturi (5200-4200 g.pre n.e) i onih iz perioda metalnih doba sa lokaliteta „Sarina međa“, „Panjevački rit“, „Crvena livada“ iz grada Jagodine i lokaliteta iz sela: Majur, Ostrikovc, Lanište, Crnče, Siokovac, Vinorača, Voljavče, Dragocvet, od bakarnog doba (4200-2000. g. pre n.e), preko bronzanodopskih kultura (2000-1300. g. pre n.e), prelaznog perioda bronzanog u gvozdeno doba (1300-800. g.pre n.e),starijeg gvozdenog doba (VIII-IV vek pre n.e.) do perioda mlađeg gvozdenog doba (IV -I vek pre n.e).
Pokušajmo da zamislimo nevešte dečje ruke ili vešte ruke praistorijskih grnčara, koje su ih izrađivale, namenu i mesto u životu naših, tako davnih predaka i njihovu ulogu u igri, odrastanju, učenju, svakodnevnoj upotrebi, kultu i ritualima.
Magija minijature nas vodi kroz praistoriju, od starijeg kamenog doba do mlađeg gvozdenog doba, od pre 8000 godina do početka nove ere.
Preko 200 eksponata, naša pomoć i vaša moć rekonstrukcije prošlosti će vas uvesti u bajku koju smo nazvali „Biberče“ …